Prija(nja)nje I

Vikednica u kojoj smo trebali da provedemo narednih par dana je bila sat vremena voznje udaljena od Beograda… Nisamo cesto odlazili tamo zbog obaveza, posla i generalno nemanja vremena za stvari koje spadaju pod pojam ’odmor’, ali kada bismo uhvatili parce istog i vise nego dobro bismo ga iskoristili.. To je bio plan i za predstojece dane.. Voleli smo da idemo tamo. Omanja kucica sa spavacom i dnevnom sobom, kupatilom, manjom ostavom, prostranim dvoristem, lepim ali dotrajalim tremom i malom ali funkcionalnom letnjom kuhinjom. Na sredini dvorista veliki orah koji u letnjim danima napravi komad finog i debelog hlada... Nekada su stari obradjivali deo zemlje iza kuce ali posto vise nisu tako česti gosti travom smo zamenili sve sadnice... Ko dodje pokosi je, malo sve dovede u red.. Ostao mi je neki strah iz detinjstva da se u visokoj travi kriju zmije pa je nekako bilo pod obavezno da se kosilica pali cim stignemo.. Volim da smuckam sebi kafu dok Strahinja kosi.. Izasla bih na trem (koji bi takodje trebao da se dovede u red prvom prilikom), uglavila se u stolicu, i uzivala u mirisu pokosene trave.. Uvek je na mene delovala poput afrodizijaka.. I neretko sam znala da se promeskoljim u stolici ispijajuci tu kafu i uživajući u njemu.. Mozda zato što sam znala sta sledi uvek posle kosenja.. Iz nekog razloga podrazumevalo se da je tuširanje zajednicko.. Tako bismo dakle, uvek nakon te trave i kosilice odlazili zajedno pod tus.. Volim da mu prelazim preko ledja nasapunjanih ruku, volim da predjem preko grudi gde dodatno zapeni.. Volim kad klizi, volim da se o njega tako punog pene ocesem i ja.. Ne ocesem, volim da se cela istrljam o njega, volim da mi predje preko delova koje tim mazenjem i trljanjem nisam uspela da dotaknem.. Volim kad pusti ruke... Volim kad spere penu niz ramena, preko grudi, kad mu sa penom sklizne i ruka nanize.. Volim da... Duboko uzdahnem pod mlazom vrele vode... Verovatno odatle ide i to meskoljenje u stolici... Da, ta trava definitivno utice na mene.

Tog petka sam jedva cekala da krenemo.. Nadala sam se i vise nego dobrom vikendu.. Zapravo isli smo na produzeni vikend.. Strahinja je uspeo da iskombinuje da pobegne ranije sa posla, pa smo i tu ukrali jos koji sat dodatno, a ja cak nisam radila. Dogovor je bio samo da me pokupi.. Stvari smo prethodnu noć spakovali, namirnice ce on pokupovati na putu od posla.. Ja samo treba da uskocim u kola i da krenemo.. Bivala sam sve nestrpljivija i nestrpljivija cekajuci ga... Misli su mi letele... Kojekud.. Iz njih me prenu zvuk poruke.. 

"Stizem, silazi.. I ponesi igracke ako ih nisi spakovala..."

Igracke! Kako sam na njih zaboravila.. Otrcala sam do spavace sobe i iz fioke izvukla dva drugara.. Jedan meni idealan, bez baterija.. Drugi sa baterijama, dobar ali... Ne znam sta nam je bilo kada smo ga kupovali... Iz nekog razloga smo precenili mene, moje mogućnosti i kapacitete.. No, svakako ga nismo zapostavljali, skoro pa podjednako smo se i sa njim igrali... Doduše, ja kada bih bila sama bih uvek birala ovog prvog, meni drazeg.. Ubacila sam ih u torbu, istrčala iz sobe, preletela pogledom jos jednom preko celog stana, proverila ringle, pokupila kljuceve sa stola i sjurila do dole.. Jedva sam čekala da stignemo tamo.. Strahinja je vec bio ispred zgrade kad sam sisla.. Onako euforicna sam utrcala u kola, bacila torbu na zadnje sediste, pojacala muziku, izula se, jednu nogu podvukla pod guzu, drugu privukla do grudi, blago oborila sediste i uglavila se lepo..

"A mozda da me poljubis pa da krenemo.", uz smesak, a blago prekorno dobih packu od Strahinje.

Usne su mi se istog trena razvukle u osmeh, ruke poletele ka njegovom vratu.. Izljubila sam ga po celom licu.. Onako na sitno. Brzo, a da ništa ne preskocim.. I na kratko presla jezikom uz uvo, gricnula usto tako brzo, ruku jednu spustila nize, prešla ovlas, duboko uzdahnula i vratila se u svoje sedište.

"Hej ti! Ne izazivaj, treba da vozim..." 

Volim te njegove 'nemoj' iza kojih stoji 'hocu jos'... Ali ceo vikend je pred nama... I to produzeni...

Brzo smo stigli. Uz pricu nam je voznja do tamo proletela... Mislim da je ovo prvi put bilo da smo ovako rano dosli.. Jos nije bilo ni 3h popodne.. Kuca je bila u relativno solidnom stanju, nedavno je Strahinjin brat bio tu i ostavio je sve sredjeno.. Luftiranje je bilo neophodno, neke usputne stvari ali nije bilo puno posla.. Trava.. Pa.. Narasla je.. Ili se meni tako cinilo.. Sada zaista, ako izuzmemo to neizostavno tusiranje nakon kosenja-stvarno mi je prijao miris pokosene trave.. Ukljucili smo odmah bojler, pozabavili smo se na kratko stvarima i namirnicama, pa se organizovali sta cemo dalje kojim redosledom.. Valjalo bi iskoristiti dan i kositi dok se vidi.. Prva stavka na spisku dnevnih obaveza.. Ovog puta mi nije trebao miris za pokretanje... Ceo dan me je vozilo neko čačkanje iznutra.. Cekala sam da izvuce kabl iz utičnice da poletimo u kupatilo.. I tako mi je trebao bas takav uvod u dane koji predstoje... Igranje pod tusem je prekunula hladna voda... Ovog puta smo istrcali brze nego sto smo utrcali... Tako nazimljeni smo se bacili u krevet, izvukli neki prekrivac i pribili se jedno uz drugo samo dok se ne ugrejemo.. Nista nismo radili... Prijalo nam je da grejemo jedno drugo.. Ne radeci nista.. Samo pulsirajuci zajedno... Kad smo se dovoljno ugrejali, prosusili, bacili smo se na ostatak stvari koje je trebalo obaviti.. Zapravo, nije bilo puno posla ali smo vise bili za to da sve to sitno pozavrsavamo, da bismo se posle opustili i uzivali.. 

Dan je proleteo.. Vece sasvim prijatno, sve godi.. Dogovaramo se oko planova za sutra.. Strahinja i vise nego drugaciji.. Ili sam ja umislila da je drugaciji.. Nekako mi je bio sa previse pitanja, a to i ne lici u ovim regularnim razgovorima na njega.. U seksu da, voli i da priča i da postavlja pitanja i volela sam sto sve to voli.. Tim pre su mi njegova pitanja sada u ovom obicnom razgovoru bila, mozda ce grubo zvucati, suvisna, jer sam zelela da predjemo na druge priče, drugu vrstu pitanja.. Mislim da je primetio da sam postajala nestrpljiva.. Cackala sam ga, prekidala na pola.. Nekulturno, nepristojno, nema sta.. Nije bilo druge opcije nego da udjemo u neku drugu 'nepristojnost'... Bilo je to pomalo divlje i naglo ulazenje.. Od kog se otrgne jaci i glasniji uzdah. Ono sto se na kratko poveze sa bolom.. Ali onim koji tako prija... Izazivala sam... Trazila sam... Dobila sam... I htela sam jos... I i to sam dobila... 

"Želim da sutra kad se vratim nazad budes najlepsa moguća", rekao je dok smo oboje mokri od znoja lezali jedno preko drugog. "Ovakva kao sada.. Sa tim osmehom. Sa tom vrcavošću.." 

Hm... Nesto je smislio, nesto indirektno najavljuje..

Inace, sutradan ujutru je morao da ode na sat vremena nazad do grada da zavrsi nesto sto je bilo hitno.. Nedavno smo bili pricali o nekim dodatnim igrackama.. Mrdala su ga razmisljanja o meni sa svim tim cudima koja mogu da doprinesu mom uzitku.. Sigurna sam bila da i to ima veze sa odlaskom u grad.. I jedva sam čekala da vidim sa čim ce se vratiti kuci.. Pustili smo se brzinski kroz vodu i vratili se nazad u krevet.. Ususkani jedno uz drugo, zaspali smo koliko odmah.. Probudio nas je alarm.. Volela sam sve one zvuke koje ne mozemo da cujemo u gradu.. Cvrkut.. Ne secam se kada sam ga poslednji put cula.. Zaista se i oseca da si u prirodi, a ne na betonu... Ustala sam pre njega.. Skuvala mu kafu, sebi smickala nes.. Uzela da pregledam poruke, obavestenja.. 

Sklonio je kosu sa vrata,poljubio ga.. Voleo je da ljubi delove koji su pokriveni.. Neretko je znao da mi pomeri majicu i usne spusti tamo gde je bilo prekriveno, da skloni kosu i poljubi tamo gde je ona padala, da mi podigne rukav i poljubi i tu.. Prijalo mi je sto me poljupcima iznenadjuje.. I kupuje.. Na po sitno.. 

Zavrsili smo sa kafom.. Pokupio je torbicu, naocare.. Trazio je ono sto nikad ne zna gde ostavlja.. 

"Kljucevi su ti na polici pored vrata, ako njih trazis."

"Sta bih ja bez tebe???", vise je konstatovao nego sto je pitao uz veliki osmeh i veliki stisak oko ramena.. 

Samo sam se osmehnula.. Nekada zaista mislim da ne bi mogao bez mene.. U emotivnom smislu.. To sad, vrlo moguce, vise govori o meni i o tome sta bih ja volela da je, nego o njegovoj nemogucnosti emotivnog i emocionalnog dejstvovanja bez mene.. Mozda tako mislim jer bih ja, vrlo verovatno, bila emotivno hendikepirana da njega nema.. No,to je za neku drugu pricu.. 

Ispratila sam ga, poljubila, zavukla ruku.. Volim da ga tako ispratim.. 

"Hej! Zar sada kad krecem?"

"To je da bi pozurio nazad.."

"A je l'..?"

"Mhm..."

"Imamo dogovor za kasnije?"

"Naravno, zato ti i kazem da pozuris", rekoh mu dok sam ga ljubila po vratu...

Samo se zagonetno osmehnuo...

Ostala sam napolju dok nije nestao iz vidokruga.. Jutro je bilo idealno.. Suncano i toplo... Jedva sam čekala ono sto sledi... A to nije bio njegov povratak.. 

Ovom delu nisam posvetila dovoljno paznje, a itakako zasluzuje..

Kupatilo je bilo staro, kao i cela kuca u nacelu, ali vrlo lepo.. I dalje.. Prostarno, mozda i vise nego sto bi kupatilo trebalo da bude. Plocice sa orijentalnim sarama.. Jedan deo malo prepravljen, zapravo dozidan.. Ona kockica mala betonksa je naknadno izvucena kao prostor za tusiranje.. Stavljena i neka zavesa za tusiranje.. Sa druge strane, nasuprot toj tus kabini - stara, prestara drvena polica, nekako masivna i teska, tamne boje drveta, dotrajala, oguljene farbe na nekim mestima. Zapravo nije polica nego fiokar. U jednoj od fioka stvari za koje sam smatrala da treba da ostanu tu. Bakin stari neseser sa desetak viklera.. Onih koji se kuvaju. Set za sredjivanje,onaj sa makazicama,pincetom, turpijicom. Nista sto bi se i dalje moglo koristiti ali... Nekako mu je mesto bilo tu. Malo ogledalo naprsle ivice i jedan češalj sa par polomljienih zubaca.. Lavabo proizvod kucne radinosti.. Ali daleko lepsi od svih koje sam ikada videla.. Doduse, i on na rubu funkcionalnosti ali i dalje prelep.. Napravljen iz pomoc dubljeg lavora ili neceg tako.. Plus beton, plus polomljene plocice, pa kao napravljen neki mozaik.. Neispolirano, bez uglacanih ivica, pojedeno godinama i vodom koja je tuda prolazila ali i dalje prelep.. Staro (kakvo drugačije) ogledalo odmah iznad. Metalnog rama, sa ponekom kukicom, zavijutkom. Samo ogledalo u jednom delu puno nekih tackica.. Salimo se uvek da su mu to staracke pege.. A onda, tik uz prozor, koji je na toj predivnoj suncanoj stani, kada. Ona neozidana.. Sto stoji sama za sebe.. Sa malim metalnim nogarama.. I ona cela metalna, ali bela.. Valjda metalna.. Zveci kad prstenom udarim u nju.. Po dnu i oko slivnika boja izlizana. Nazire se sivo od ispod.. Narusava estetiku ali daje starinski smek.. Slavina ona sto ima poseban zavrtanj za hladnu,a poseban za vrucu vodu. I to takodje metalno. Deluje kao da je zardjalo,a ustvari je te neke boje. Ne postoji nista sto volim koliko tu kadu. Istina, posle kupanja u njoj u celo kupatilo bude morko ali nisam marila. Pozicionirana do prozora tako je lepo upijala sunceve zrake tog jutra.. Plan je bio da spremim dorucak, stavim meso da se marinira za popodne, na brzinu pripremim nesto slatko, a osvezavajuce i nakon svega toga utonem u vrelu vodu.. Ako pripremanju hrane i konzumaciji iste dodamo mobilni telefon, neminovno je da ce otici vise vremena nego sto zaista treba. Nisam preterano zurila jer sam znala da ce mu trebati oko 3h dok se ne vrati nazad. Nakon zavrsenih poslova po kuhinji, kupatilo je bilo moje.. Pustila sam vodu i jedva cekala da se dovoljno napuni da udjem i osetim jezu uzrokovanu ogromnom temperaturnom razlikom.. Ta gotovo pa vrela voda mi uvek tako prija.. I radovala sam joj se.. To mi je bio plan za narednih par sati dok se Strahinja ne vrati.. Dakle, dorucak, meso, slatkis pa uzivanje u velicanstvenoj kadi. Ves sam ponela, laptop takodje.. Uzivanje i opustanje mi nije kompletno ako je bez muzike. Strahinja se ne bi slozio sa mnom po tom pitanju, njemu bi odmor ovog tipa bio u tisini, dok sam ja vise onaj tip kom treba da se negde nešto u pozadini cuje. Dok su zvuci saksofona klizili sa laptopa ja sam polako skliznula u penu.. Pod suncem se jasno nazirala vrelina vode praveci blage vrtloge pare koji se podizu na gore. Nisam neko ko pijucka vino mada bi ta slika izgledala lepo.. Para, pena, sunce, stari prozor, zraci koji bacaju razne neke refleksije i casa vina.. Belog... Nekako bi mi isla uz svo to sunce i toplinu.. No, posto vino nije moglo da bude u opciji, hladna zelena limenka je bila i vise nego dobra zamena.. Energetska... Cinilo mi se da ce mi biti idealna za ostatak dana.. Niz kosi deo kade skliznula sam skroz, potopivsi glavu. Obavezno bih prstenom ili noktima kucnula o kadu, ili pak ispuckala prste (ako u tom trenutku mogu da puknu) jer bi zvuk bio naglaseniji, zvonak, drugaciji od onog kakvog izvan vode cujemo.. Prijali su tj bili su mi zanimljivi ti drugaciji tonovi. Zapravo sve drugacije, neocekivano, izvan ustaljenih radnji, kalupa, navika bi mi bilo zanimljivo. Od onih prostih, do onih kompleksnijih stvari. U tom trenutku sam uzivala u tim drugacijim i izrazenijim zvucima.. Podvodnim.. Pena je polako nestajala,a sa njom se i voda hladila.. Jedino sto je bilo podjednako intenzivno, ako ne i dodatno jace, bila je moja želja da se Strahinja sto pre vrati kuci.. Utonula sam skroz jos par puta, oprala kosu i privela kraju to uzivanje.. Nije mi bilo preterano zao jer sam ocekivala uskoro još lepše... Peskir je zajedno sa gacicama stajao preko lavaboa. Pored mleko za telo. Htela sam da se sredim i obucem tu ali sam se ipak prebacila u sobu.. Krevet je bio primamljiviji, tim pre sto je kao i kada bio pored velikog suncanog prozora.. Lakse mi je bilo da se mackam i sredjujem tamo.. Umotana u peskir, ponesoh mleko i predjoh u sobu pored... Prošlo je mnogo vise vremena nego sto sam mislila da je.. Sto me je radovalo.. Kosa je bila ocesljana, telo mirisljavo.. Haljinica obučena.. Gacice ne.. Nisu bile nesto neophodne.. A i ostale su u kupatilu. Kapi parfema stavljene gde treba.. Vec sam videla kako me nosom mazi iza uha, spusta poljupce niz vrat i ramena i opet nosom mazi niz ledja. Znala sam da voli to udubljenje duz kicme. Voleo je na sve načine da prelazi preko njega.. A i ja sam volela da mu pristupa na različite načine.. 

Iz misli me je prenuo zvuk poruke.

“Spremna?”

“O da…”

“Onda otkljucaj vrata i lezi.”

Svidele su mi se ove igrice. Uzelala sam ih se. Ustala sam sa kreveta i otisla do vrata.. Zaustavila se kod prozora.. Bacih pogled u iscekivanju njega na kapiji. Nije ga bilo. Preleteh usput pogedom preko trema… Prazne limeke od sinoc i dalje sttoje napolju. Jedna na stolu, druga na podu pored stolice. Vece je bilo i vise nego zanimljivo, a jutro i vise nego opijeno da bih skupila sve sto nije trebalo da bude tamo. U piksli par opusaka, pored, na stolu ljuske oraha.. Kako ranije nisam pogledala? A imala sam i vise nego dovoljno vremena sve da pokupim. Opet zvuk poruke.

“Legla?”

“Mhm…”

I zaista jesam. Iz nekog razloga jedva sam ga cekala.

“Za koliko si tu?”, pitah i u tom trenutku cuh kola…

Stigao je. Lezala sam na stomaku…

Jednom je bio prokomentarisao da ga je prosla jeza kada je video kako mi haljinu njise vetar. Bili smo negde na Dunavu, spremali se da krenemo kuci, ali smo morali da sacekamo neke prijatelje… Usla sam u vodu tek da okvasim stopala i nesto se zamislila.. On je stajao iza i posmatrao me. Kaze da mu je taj prizor haljine koja blago lebdi ostao nesto posebno urezan.

Ponela sam je i obukla. Uklapalo mi se da ga, eto igrom slucaja, u njoj sacekam… Uzela sam ventilator iz te omanje ostave koju smo imali. Star, prastar… Ali je radio. Namontirala sam ga u pravcu kreveta pre nego sto sam legla. Pomerao je haljinu… Malo, nedovoljno da je podigne skroz, ali dovoljno da je mrdne. Suptilno, jedva primetno. Bila je lagana i leprsava sama po sebi, ali sa tim prastarim cudom koje duva je dobila te dodatne zivosti.. Neke je neodredjene boje bila.. Boje pudera, prljavo roze. U slojevima, asimetricna.. Cula sam i kapiju. I opet poruku.

“Stizem kroz sat, dva. Opusti se i uzivaj. Trebalo bi da je uravo stigao. Volim te.”

U trenutku sam pocela cela da gorim. Pravi razlog vreline u obrazima nisam znala.. Mogla sam da pretpostavim ali.. Sedela sam na krevetu pokusavajuci da shvatim ko dolazi umesto njega. Jesmo razgovarali o tome, fantazije i mastanja su nam isle u milion smerova ali nisam mogla ni da sanjam da bi to zaista i uradio. Kroz glavu mi je proslo troje musakraca koji bi mogli da budu u ovoj igri za koju ocigledno nisam bila spremna. Dvojicu znamo, jednog ne znamo. U kontaktu smo dugo ali se ne znamo. Dakle ne moze biti on. Strahinja ne bi… Cula sam korake ispred ulaznih vrata. Ugrizla sam se za donju usnu, ruke stavila izmedju grudi kao da pokusavam njima da smirim to kljucanje koje je kuljalo ispod i legla sam nazad. Otvorila su se. I zatvorila. Iz dnevne sobe se pogled pruza ka spavacoj i ka krevetu. Na krevetu ja, leprsave haljine. I novi nalet vreline. Ja ispod haljine nemam ves! Ocekivala sam njega, ne nekog drugog. A jos sinoc je bio cudan.

Rub haljine preti da se pod naletima ventilatora podigne i vise nego sto treba. Vise nego sto treba pred nekim ko nije Strahinja. Glava mi je bia okrenuta ka prozoru.. Kosa rasuta po jastuku.. I dalje vlazna. Koza namazana.. Mleko spremno na koferu pored kreeveta. Ocekivala sam bila dodatno mazanje. Oh! Igracke su ispod jastuka! Pokusavam da se setim koliko me jos naleta vreline, uzrokovanih neocekivanim stvarima ceka. Misli su i vise nego letele.

“Zdravo Ema.”

Glas koji do sada nisam cula. Progutala sam najvecu knedlu ikada. Ipak je on. A nisam verovala da moze biti. Strahinja definitivno nase igre dize za lestivicu iznad. Kovitlac misli opet.

“Mogu da sacekam ako…”

“Nemoj, udji..”, prekinuh ga, a iznenadih i samu sebe.

Bilo bi uljudno da ustanem i upoznam se sa covekom. Krenula sam da se podignem kada me je zaustavio.

“Nemoj, ne ustaj… Ostani tako.”

Ako do sada nisam znala ko je, sada sam bila sasvim sigurna.

Sa njim smo kuckali dugo. I licilo je na njega da me zaustavi u tom polozaju. Da me mozda duze tako gleda… Tako posutu po krevetu.. Naizmenicno smo pisali sa njim. Kad je ko bio pri telefonu. Ali znali smo i da pisemo zajedno. Bio je ukljucen u nase zivote vise od nekih ljudi sa kojima smo se znali. Imala sam ogromnu zelju da se okrenem i vidim kako izgleda. Taj deo nismo znali.. Ni mi, ni on. (Kasnije sam saznala da su se on i Strahinja vec upoznali i videli par puta)

Rekao je svoje ime i potvrdio ono sto sam u sustini vec znala. O meni je znao mnogo toga. O Strahinji mozda za nijansu manje. I mislim da je to ono sto je krenulo zapravo da me otima iz grca u kom sam bila. Znao je dosta toga o meni i… Nekako sam cekala da vidim kako ce rukovati svim tim stvarima o kojima je znao, cuo, procitao i izvukao ih izmediu redova. Pocela sam da se opustam. Seo je pored. Bilo je i vise nego toplo, a ventilator je uprkos vrucini uspeo da me najezi. Na trenutak sam se stresla. Blago, jedva primetno… Primetio je.

“Cini mi se da ti je hladno.” rekao je i presao prstom preko najezene noge.

Trgla sam se kao operena. Mislim da sam uspela i njega da uplasim. Poceo je da se izvinjava.

“Izvini, nisam mislio…”

“Ne, ne, izviniti, nisam ocekivala..”

“Video sam da si se najezila, a ovo duva u tebe, pmislio sam da ti je hladno i…”

“Ne, izvini ti jos jednom. Ne znam zasto sam…” krenula sam da ustajem kada sam osetila njegove ruke na ramenima.

“Sve je u redu, lezi… Hoces da ga ugasim?”

Nisam bila najezena zbog ventilatora.

“Nemoj, ostavi ga. Ipak je prevruce.

”, rekoh pokusavajuci i sebe da ubedim i to, a ustvari sam bila svesna da ga ostavljam ne bih li imala opravdanja za nalete jeze kojih ce, vec vidim, biti, a koje sam htela da sakrijem.

“Ok, onda neka ostane.”

Osetila sam da se haljinica pomera. Na par trenutaka smo oboje utihnuli..

Soba je bila ispunjena svetloscu. Krevet je stajao blizu prozora, a isti su pokrivale zavese iz ko zna koje godine. One stare, u kombinaciji sa vezom i cipkom. I bacale su zanimljivu senku na ceo krevet… I mene.. Kofer pored kreveta na kom je stajalo mleko je zapravo bio onaj stari sanduk za stvari. Bio je funkcionalan i nisam zelela da ga izbacimo. Moglo je dosta toga da se ubaci unutra, a i povrsina odozgo je bila pogodna za drzanje nekih stvari. Poput mleka za telo, tegle sa cvecem.. Vaze nismo donosili. Tegle su vrsile posao. Zid su krasile slike. Moje. Apstraktne. Ramovi su bili stari, veliki, masivni. Na slikama koje su drzali su bile uglavnom neke vaze sa cvecem, voce, vezovi. To sam sklonila, a ubacila neke svoje radove. Igrala sam se bojama, premda vise volim crno bele slike. Senke, sencenja. Cela prostorija je odisala nekim zutim, starim tonom. Kao da je bila provucena kroz neki filter. Nepoklapanje vremena. Onog u kom smo zaista i ovog u kom lici da smo.

Setih se na tren tog prsta koji je prosao po nozi. Mnogo je puta lutao svuda, kroz pricu. I zapravo, kao da mi nije bio stran. Ne znam i dalje cemu onoliki cim. Mozda jer mi se u mislima nesvesno razvijala i budila zelja, kojoj nisam ni smela ni zelala da se prepustim bez Strahinjinog prisustva. A sve jace je treperila u tom cutanju. Oci su mi bile zatvorene. Prepustila sam se tonovima, suncu koje je lenje probijalo cipku i vezove i blagom hladjenju koje je dopiralo sa druge strane.

Osetila sam njegove ruke u kosi. Novi nalet jeze duz desnog uha i obraza, niz ruku i kicmu, preko bedra , kolena, do malog prsta. Na sredini te putanje blago grcenje i stezanje. Prijale su mi te ruke u kosi. Okretala sam glavu namestajuci je onako kako mi dodiri navise prijaju. .. A u sebi vodila borbu da li da otvorim oci ili ne. Jos uvek nisam… Protrljala sam jednu nogu o drugu, stopalo o stopalo. Lezala sam na levom boku i tokom tog meskoljenja skliznula mrvicu nanize. Haljinica je bila na udaru ‘vetra’. I podizala se. Osecaj stida koji sam misila da cu imati je preplavio osecaj opustenosti i prepustanja… Uhvatio je donji deo haljine i vratio ga nazad. Bratelu je svukao preko ramena , ruke vratio u kosu. Osetila sam njegovo celo na svom potiljku. Obrazom sam pocela da se mazim o rame, a guzom jedva primetno pocela da se uzvijam unazad. Bio je iza mene. Ona prostorna distanca je nestala. Oboje obuceni, a zapravo goli. Svoju sam nogu provukla izmedju njegovih, stoplaom ga priblizavajuci meni. Uklopili smo se.. Kao puzla. Glavu sam podigla na njegovo rame, pustajuci da mu kosa padne preko lica. Nije se bunio, nije mu smetala. Osetilasam da dodatno uranja u nju. Kukove sam se trudila da kontoslisem. Ali su se micali.. Telo je kao po inerciji pratilo ritam muzike.. Zaista sam kontrolisala pokrete, suzbijala ih koliko je moguce. Ali ih je ipak bilo. Falio je Strahhinja da bih se skroz pustila. Na tren su mi misli otisle ka njemu. Gotovo da sam mogla da ga vidim kako sedi nasuprot kreveta, pijucka svoje pice i pokazuje mi da zatvorim oci i prepustim se u potpunosti. Na kraju krajeva, ovo je njegova igra, ovu mi je ulogu on dodelio. Sada sam se bez kocnica i bez ustezanja pribila uz njega. Izuvijala u njegom krilu… I odmakla… Prebacila sam ruke nazad, i dalje ledjima okrenuta ka njemu, pokusavajuci da otopcam dugmad bermuda koje je nosio.

“Skini ih molim te, smeta mi ovo, tvrdo je.”, rekoh misleci na dugmad koja su me zaista i zuljala. 

Sledeceg trenutka sam bila svesna šta sam rekla.. Samo sam se nasmejala, blago odmahujuci glavom i pokrivajuci oci sakom.. Osetila sam i njegov osmeh. Skoro pa kao uvezban, brzo ih je skinuo, naslonio mi se usnama na uvo pitao da li je sada sve ok..

“Mhm.”, rekla sam i vratila se tamo gde sam bila pre par trenutaka.. Sklonio je kosu koja je padala preko i zubima me uhvatio za uvo.. Nalet adrenalina, zelje, požude.. Pitala sam se da li mu je Strahinja odao ovo tajno dugme... Ruke su mi poletele izmedju butina. Na tren sam iznenadila sebe činjenicom (koju sam skroz zaboravila) da sam bez gacica... Prešla sam prstima preko klitorisa i stresla se od glave do pete. Uvila se i izvila. Refleksno sam pocela da stezem butine, guzu... Nisam smela da pomislim u sta bi odveo jos neki pokret, još neki dodir.. Obe sam ruke prebacila iza glave trazeci njegovu.. Sada je jezikom prelazio preko skoljke, izazivajuci i terajuci me da uposlim ruke. Njegova je jedna bila uspod jastuka na kom sam lezala, a druga oko mog struka.. Privlacio me je dodatno ka sebi. Svakim mojim upiranjem u njega, dodatno nas je priblizavao.. Mene ka njemu, i sebe ka meni.. Haljinica odavno nije bila na mestu.. Ruke su mi stezale grudi.. Stiskale bradavice... Klizile nanize.. I onda tu nize opet klizile.. Preko,okolo i unutra... Drhtanje me je uzimalo pod svoje. Sklonila sam ruku da odgodim uzivanje. Naslonila je na njegovu koja je i dalje bila oko mog struka. Pod zracima sunca se tacno mogao videti vlazni trag koji je ostao na prstima. Ispustio je dubok uzdah, uzeo mi saku i prineo je ustima. Prelazio je preko nje. Osetilasam mekocu i vrelinu daha. U sledecem trenutku preko prstiju je prelazio njegov jezik.. Skupljao svaki taj trag vlaznosti koji se zadrzao na njima. Kocnice su sada vec popucale. Otvorila sam oci i okrenula se ka njemu. Talas. Konacno sam videla osobu sa kojom toliko dugo i o svemu pisem. Osobu pod cijom sam se krutocu do malocas uvijala, pod cijim sam se dodirom najezila. Kocnice su bile povucene na par momenata, tek da mi sve te misli prolete kroz glavu, a onda ih je on oduvao. Moj vrat je bio njegov, ruke ne grudima su zamenile njegove. Podvukao je svoju nogu izmedju mojih. Trljala sam se o nju ostavljajuci i na njoj vlazni trag. Rukom koju sam provukla ispod njegove, ne bih li mu se lakse uhvatila za rame, dodatno sam se pomagala i koristila je kao potporu za jaci pritisak. Sve u meni je pulsiralo. Drugom rukom sam prelazila preko ruba bokserica. Nije bilo odvoljno mesta da bih njom slobodnije rukovala ali snalazila sam se u tom namanju prostora. I dodatno me je lozilo sto smo nakon tolike distance svih prethodnih meseci sada toliko blizu. Dva prsta su presla rub bokesrica… Sa one strane.. Osetila sam ga pod jagodicama… Zatvorila oci, glavom se naslonila na njegove grudi, rukom koja je bila na ramenu, stegla najvise sto sam mogla, a karlicom se navukla na njegovu nogu sto sam jace mogla. Pomogao mi je, upirao je odozdo. Navodio na jos. Jeza. Podrhtavanje, stezanje. Navlacenja u nizu. Duboko disanje moje, pomesano sa ubrzanim njegovim. I na kraju malo glasniji otrgnut uzdah… Ostali smo tako nepomicni jos neko vreme. Kada je i poslenji trzaj, onaj unutrasnji, nestao, odmotala sam se… Pustila mu nogu koju sam do tog trenutka i dalje cvrsto drzala svojim, prebacila se na ledja. Sklonio je kosu koja mi je padala preko lica.. Jos jedan pogled i zvanicno upoznavanje.

“Inace, drago mi je, ja sam…” prekinula sam ga spustajuci mu ruku preko usana.

“Znam ko si.. Ja sam Ema.”

“Znam Ema, znam…”